Rođen je 1925. godine u Gornjoj Trnavi kod Prokuplja.
Do 1970. godine živi u Kruševcu,
a onda prelazi za Beograd, gde
i danas živi.

Vilino kolo, 1969,
ulje-platno 35x45cm

Osobenom stilizacijom pejzaža brdovitih kulisa Jevtović idealizuje upamćenu sliku predela iz detinjstva, začinjenu dramom životnih situacija koje je duboko upio u sebe.
 

 

"Nisam znao da iza brda našeg sela postoji neki drugi svet..." - govorio je, smestivši svе ljudstvo ovog sveta u trnavski pejzaž.
• • •

Dušan Jevtović slika od 1956. godine.
U proteklih 45 godina stvorio je obimno slikarsko delo i svrstao se u najznačajnije naivne umetnike sveta.

 

Dobitnik je niza priznanja za svoj umetnički rad: Nagrada "Mirko Virius", Zlatna plaketa Tabora likovnih samorastnikov Trebnje 1977, 1979, 1986; Velika nagrada IV Bijenala za izložena dela 1987. godine i Nagrada za ukupan umetnički rad VII Bijenala naivne umetnosti u Jagodini, 1995. Zastupljen je u svim enciklopedijama i monografijama naivne umetnosti.
Iako spada u žive legende naivne umetnosti, sticajem okolnosti, Dušan Jevtović do sada nije prezentiran javnosti na način koji njegovo izuzetno delo zaslužuje.

U traganju za konačnim likom svojih umetničkih htenja Jevtović nikako da se zadovolji brojem figura. Horizont sasvim podiže ka gornjoj ivici slike, planove umnožava. Kao da se sve uklanja pred silinom ljudskog mnoštva. intuitivno idealno održavanje homogenosti složene celine ukazuje na nesvesne dinamizme a odnosi se na nepoznate veze između umetnika i sadržine umetničkog dela...

Ormar, 1983-1998.

Pažljivim posmatranjem atmosfere Jevtovićevog dela ukazuje na se upadljiva sličnost izmeću osnovnih delatnosti čula i viših delatnosti razmišljanja. Beskrajni nizovi i arabeske ljudi protkane nevidljivom mrežom, zrače jakom prostornom silom. Akcenat sa likova prelazi na pokret, akcija stvara utisak kretanja. Uklapanje figura i njihovih grimasa u integrisani spreg pokazuju kako naracija prerasta u likovnost, subjekat prestaje da bude tema a sam umetnikov likovni izraz postaje tema.

Oslobođenje kolorita, odnosno njegovo potpuno podređivanje sopstvenoj volji odaje zapravo moderan slikarski senzibilitet. Komplementarni odnosi čistih boja, najčešće: crvene, žute i plave čine umetnikov kolorit izrazito zvučnim. Za razliku od zagasitih, mirnijih, tonova zelene, sive i mrke iz ranije faze, kasnije nastala dela zažariće se rumenilom poput rubina. Snaga dominantnog tona, koju Jevtović uspešno kontroliše skladno sliva raznorodne bojene pigmente stvarajući svojom hromatikom specifične efekte. Crvena boja neba kao hromatska mreža objedinjuje ostale elemente kompozicijski i hromatski, preko krovova kuća, razuzdanih konja, odeće veselih ljudi, ostale raznobojne pigmente, puštajući da se rasprostiru po čitavoj površini kompozicije.
• • •

Izlagao je na reprezentativnim jugoslovenskim izložbama u zemlji i inostranstvu (Saloni i Bijenala naivne umetnosti u Jagodini, Minhen 1868, Rim
i Tokio 1971, Pariz i London 1973, Beč 1985...), kao i na značajnim međunarodnim izložbama: Lugano 1969, Naivi ' 70, ' 73 i ' 77. godine. Učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija: u Strumici, Trebnju, Solataru, Karlovcu, Sanskom Mostu, Jagodini...

Katalozi
M. Maširević, Dušan Jevtović, GSLU Svetozarevo 1967.
M. Juteršek, Dušan Jevtović, TSLS Trebinje 1972.
Oto Bihalji Merin, Dušan Jevtović, Umetnička galerija, Kruševac 1973.
R. Cvetković, Dušan Jevtović, MNU Jagodina 1986.
Đ. Kadijević, Slikar ljudskog života, Z. Muzej Grocka, 1996.
N. Krstić, Dušan Jevtović, MNU Jagodina 1986.

Monografije
Oto Bihalji Merin, Dr. Frank Arnau, Dušan Jevtović, Zürich 1974

Enciklopedije
N. Tomašević, Naivci o sebi,
Beograd 1973
K. Dimitrijević, Naiva u Jugoslaviji, Beograd 1974
O. Bihalji Merin, Nebojša Bato Tomašević: Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd 1984
Nina Parađanin, Dušan Jevtović u Naivna umetnost Srbije, Beograd 1993.
N. Krstić, D. Jevtović u Naivna umetnost u Srbiji, Beograd 2003.