Rođen je 1947. godine u selu Sladaji kod Despotovca, gde i danas živi.

Skulpturom se bavi od 1968. Zaokupljenost Dragutina Aleksića egzistencijalnim problemima seljaka, gorštaka, rudara vidljiva je u skulpturi izuzetne izražajne snage, postignute osobenim načinom izvođenja, više pod udarcima sekire u drvo nego dletom vajara.

 

Iz celih masa oblica, delova stabala, stabala sa granama, iz skulptura udvojenih formi, stabala kojima je izvađena unutrašnja masa tako da je ostao samo deblji ili tanji sloj koji nosi skulptovanu površinu - u dubljem ili plitkom reljefu i tehnici ažuriranog duboreza, izranjaju glave, poprsja, ređe cele figure ljudi i životinja, kao i rastinje. Najviše je ljudskih glava - onoliko koliko je potrebno za ekspresiju. Skulptorskim tretmanom koji prezire doteranost i pretpostavlja sirovost delo Dragutina Aleksića dotiče se art bruta ili, tačnije, nalazi se na granici naive i art bruta.